ISTINA
Umetnička instalacija "Istina" u Šok galeriji, Art+Klinika, Novi Sad, februar 2008.
Vladimir Ivaz vidno isprovociran eskalacijom agresije u nedavnim političkim dešavanjima, odlučuje da uvede u svoj aktuelni rad pitanje „istine“.
Evo njegovih razmišljanja u vezi postavke u Šok galeriji (Art Klinika).
Umetnikova „poenta je da se postavi s jedne strane simbol moći novca, a sa druge, simbol ljubavi, kao jedinog moguceg izlaza, razresenja, spasenja“.
Neočekivana zamka za publiku je čista ironija činjenice da je novčanica od 100 evra pravi falsifikat.
Zauzimajući provokativan, interaktivan i kritički stav, naspram manipulacije laži i društvenih javnih ekscesa, autor zeli da podvuče „da je moć, odnosno novac, samo jedan običan falsifikat stvarnosti, koji nista drugo ne radi nego samo vuče u definitivnu propast“.
Novac je čest motiv u umetnosti i dovoljno je setiti se poznatog primera Beuysa i Warhola iz sredine osamdesetih godina, sa njiovim jasnim stavovima o uticaju kapitala i politika na umetnost i drustvo u celini. Posle dvadeset godina može se primetiti da je koncept definitivno zaključen sa savremenom globalnom politikom kapitala, protkanom u svim makro i mikro segmentima sveta.
Možda ne sasvim prema primarnim očekivanjima poznatih umetmnika, ali kao drustveni sistem sa licem i naličjem, svakakao argumentuje ispravnost pitanje „istine“ Vladimira Ivaza.
Evo njegovih razmišljanja u vezi postavke u Šok galeriji (Art Klinika).
„Želeo sam da reagujem na dešavanja kaja su nas zadesila, i na neki način dam svoj doprinos, koliko god on bio mali, osvešćavanju i otrežnjenju od straha, zatucanosti i nacionalizma koji se na sve strane prelivaju našom svakodnevnicom“.Instalacja „ISTINA“ je krajnje sažeta, direktna, sada i ovde, čin suprotstavljanja dva protivurečna aspekta istina-laž. Primenjuje model satirične personifikacije istine moći i ljudske vrline. Eksponati su zakačeni na udice fiksirane za drvenmu motku u formi vage koja visi sa plafona galerije. Istinu simbolizuju jedna novčanica od 100 evra i jedno srce (životinjskog porekla).
Umetnikova „poenta je da se postavi s jedne strane simbol moći novca, a sa druge, simbol ljubavi, kao jedinog moguceg izlaza, razresenja, spasenja“.
Neočekivana zamka za publiku je čista ironija činjenice da je novčanica od 100 evra pravi falsifikat.
Zauzimajući provokativan, interaktivan i kritički stav, naspram manipulacije laži i društvenih javnih ekscesa, autor zeli da podvuče „da je moć, odnosno novac, samo jedan običan falsifikat stvarnosti, koji nista drugo ne radi nego samo vuče u definitivnu propast“.
Novac je čest motiv u umetnosti i dovoljno je setiti se poznatog primera Beuysa i Warhola iz sredine osamdesetih godina, sa njiovim jasnim stavovima o uticaju kapitala i politika na umetnost i drustvo u celini. Posle dvadeset godina može se primetiti da je koncept definitivno zaključen sa savremenom globalnom politikom kapitala, protkanom u svim makro i mikro segmentima sveta.
Možda ne sasvim prema primarnim očekivanjima poznatih umetmnika, ali kao drustveni sistem sa licem i naličjem, svakakao argumentuje ispravnost pitanje „istine“ Vladimira Ivaza.
Biljana Tomić
Februar, 2008.
Februar, 2008.
UPDATE:
Na kraju izložbe falsifikat novčanice je nestao... pretpostavlja se da je neko od posetilaca ukrao taj deo instalacije...
Krug se zatvorio.
